Neblog

Како сам стес'о гузицу

Како смршати негугљивим методама

Неблог > Писаније > Како сам стес'о гузицу
Написано:
Дебео

Драги поштоваоци мога лика, дела, титуле и самопроглашене философије која је приде јерковачка и независна и којекуде, некима је познато, а и није – нит је под морање да се зна, да сам се својевремено нагојио к'о свиња и добио тзв. линуксашки стомак и приде. То све беше последица ни мало лепих догађаја који су ми се издешавали и миц по миц (што је популарно рећи „свако мало“) нагојих се толико да ме је било срамота пред самим собом. Тачну килажу не знам – нешто ми се није мерило, ал' да сам био деб'о видело се из Авакса.

Дакле, седим тако дебео и осећам се тромим. Пре свега – никад нисам био дебео. Мало стомака ту и тамо, ал' ово беше чудан осећај да ми је тело веће од ауре. То узрокује, даље, општу неактивност и мрзовољу. Многи су констатовали да сам се „угојио“ ал' да није страшно. Нормално да „није страшно“ када су се исти за 5 година нагојили по 15-20 кила па сам им деловао к'о штиглић. Пре свега, чудан осећај спуштања низ степенице уз трешење сиса. Откуд мени сисе? Још се и гегам док ходам (у одређеним културама сам знан и као „мали гегавац“), ал' почеле су да ми се бутине тару једна о другу. Тотално безвезе за човека од (тада) 30 љета. Стога, одлучих да се мора нешто делати, гузица тесати, на дијету кренути, иначе ћу млад свенути.

Укуцам у Гуглу „дијета“, наиђем на безброј сајтова и схватих да иза њих стоји гомила дебелих ментола који чекају да им се кликне на Гуглов оглас не би ли добили неки долар за пљеску. Домаћи сајтови су још већа којештарија. Дебељуца је ок, ал' ко ће све то да чита.

Приметих једну мантру. Сви знају како смршати, а сви и даље дебели или искомплексирани својом на једвите јаде скинутом дебљином. Приде сви баљезгају о томе шта и како јести, у кол'ко сати, на ком месту и у којој пози. Дакле, желе да се продају као стручњаци и да искористе нечију несрећу у смислу дебљине и личног осећаја инфериорности везаног за исту.

Такође сам присуствовао расправама доконих „све на клик“ људи који иду на неке терапије маглом – вађење крви да видиш шта те гоји (као, фора, свака „намирница“ има своју „фрекфренцију“ и разне небулозе). Има и нека дијета по крвним групама и још милијарда ствари које бацају људе у заблуду да ће смршати.

А да би неко смршао, мора да схвати неколико ствари. Прво, не постоји ждрање и мршављење. Друго, нема мршављења без промене режима исхране. Треће, не гоји врста него количина. Четврто, не можеш стесати гузицу седећи цео дан. Пето, гојење (претерано) је ствар психе а не намирнице којом се товиш (наравно, нешто гоји више, нешто мање, ал' џаба ако ти је мозак дебео).

Срби народ најстарији – дакле имају и најстарије будале на свету. Већина Срба и осталих мањина на овом простору каже себи: „Ал сам деб'о! Сутра крећем у теретану/трчим/још глупости.“ Шта је овде проблем? Одлично, крене баја у теретану, разваљује се две недеље, дође гајби – наждере се опет и врзино електрично коло је затворено. При том сало претвори у „мишиће“ који се издувају, па се преко тога натовари још сала и онда постану још већи свињари.

Друга типична глупост је изгладњивање па преждеравање. Неко жели да се стеше за одређену манифестацију која може бити свадба, слава, крштење, рођендан, море, парастос и слично, те не једе ништа данима и смрша, ал' у понедељак гузица опет к'о комшијин плазма телевизор.

Глупости има и даље, нпр. наливање водурачом, једење пиринча који се „надује“ са чашом воде и слично. Највећа глупост убедљиво је – једење 'леба друге боје. Као, бели гоји, ал' црни је страва. Појешћу кило црног 'леба и бићу витак/а к'о Натали Имбруља.

Дакле, вршио сам истраживање и видео како ми дебели људи причају која је добра дијета?! Да ми је само неко од њих стао на ногу у том тренутку, не бих могао ништа јести од болова, те бих смршао.

На крају, једно од решења нађох у древним мудростима мојих предака, тачније мог прадеде Петка који никад није јео 'леба са констатацијом да је „Леба измислила сиротиња“. Био је витак целог живота, који је уз то био и солидне дужине. Сиже: избацио сам леба.

Даље, ако Кинез уме да склопи Ајфон, Мерцедес и направи балистичку ракету – зашто му не веровати. Дакле пословица им каже: „доручак поједи сам, ручак подели с пријатељем, а вечеру дај непријатељу“. Додуше, пошто ама баш никоме не верујем у потпуности, придржах се постулата о једењу доручка сам. Пошто ми је доручак углавном и ручак, то му дође на исто. Вечеравао сам с времена на време и пре, али никад после 8 увече, тако да ми није било тешко да избацим вечеру у потпуности.

Овде мала дигресија.

Увек су ме нервирали којекави идиоти који се појављују на тевеу и ложе народ да „треба имати три оброка дневно“, онда се појаве следећи кретени који кажу да „треба јести пет пута дневно, али умерено“, онда кажу да је „доручак обавезан“ и слично. Све знају, а дебели к'о слонови. Истина, не постоји аутомеханичар који има исправна кола, фризер са добром фризуром, зубар без пломби итд. (или се мере малим процентима) Чак су и психијатри углавном несрећни/разведени/депресивни и слично, а шатро ће теби помоћи.

Крај мале дигресије.

У прилог су ми ишле неке навике које поседујем. На пример, пијем слатку кафу, али слаткише ретко једем. Метаболизам ми је солидно брз, што може бити предност али и мана. Најважније – савест ми је била чиста, што је најважнији услов за било какву промену било чега (осим тапета, то може и нечисте савести).

Све ово што сам написао делује компликовано и уопште као баљезгарија, ал' смршах 8 кила без проблема, ево и шта сам радио.

Прво сам решио да пресечем. Не једем леба и приде једем по пола порције од оне која ми је била „довољна“ пре „дијете“. Додуше, умео сам да претерам, па ми је 5 јаја на око било као грицкалице у биоскопу, ал' смањих на два. Једна шницла је доста, шта ће ми 2-3 и даље тим редом. Ништа осим леба нисам избацио, а јео сам све. Али – једном дневно. Ако којим случајем огладним касније, грицкам неке семенке, ждерем воће (које волим, ал немам навику да једем) итд. Штавише, прве две недеље су најбитније, па сам био још ригорознији – једно јаје за цео дан и слично. Верујте ми да је довољно ако се физички не убијаш од посла.

Наравно, нисам се наливао водурачом, пио сам течност само кад сам био жедан, а не како ми је „доктор у белом мантилу с рекламе“ прописао. То је око литра течности дневно урачунавајући ту и супу и кафу.

Додуше, леба нисам скроз избацио – дробио сам га у суљпа јер, реално, другачије пасуљ нема свој смисао, тј. нема никаквог смисла.

Промена у трбушчини се осетила већ после прве недеље. Друге недеље већ нисам имао стомак. Треће недеље сам почео да једем нормално и даље без леба (који руку на срце и кад једем не једем га ко да сам из пасивних крајева). Последица тога је да је храна добила бољи и пунији укус. Мљац.

Када сам осетио да сам смршао солидно, вратио сам се на физичку активност – пењање. Ту сам се додатно затегао и изгубио још коју килу и вратио се на свој стари и себи познат изглед од пре коју годину.

Шта је битно код преполовљавања гузице? Не будите оптерећени тиме. Ако си оптерећен тежином и физичким изгледом, смршати нећеш никад, тј. хоћеш на кратко, ал' то ће се све вратити. На који год начин да смршаш, све се враћа назад ако наставиш са старим навикама које су најчешће: једење непотребних намирница у смислу леба, не дизање гузице од компјутера/кола, преждеравање слаткишима итд. Дакле, мора се мењати комплатан режим исхране, а ја сам надам се, нашао свој.

Шта је сиже овог текста? Рекох шта је упалило код мене, немам појма да л' ће и код вас. Верујем да ће већина и даље бити дебела. Приде, нисам никакав нутрициониста, доктор и остало, нит ме исхрана као таква занима. Не разликујем протеине од угљених хидрата. Додуше сећам се да су липиди масти из неке интерне зезанције у школи. Ово се даље протеже на то да не слушате којекакве будале типа „када ожедните ви сте већ дехидрирали“. Слушајте себе и свој организам, вас двоје најбоље знате шта је добро за обоје. Не оптерећујте се депилираним пешованима са ЕмТиВија или фотошопираним рибама. Приде за жене – мушкарци воле и кад имају шта да стисну, само немојте да гајите велике трбушчине и биће све ок. Наравно ако сте рођене ружне, обратите се пластичном хирургу, тада вам је виткост џаба.

Е сада, на крају, како знам да сам успео, тј. да ми се не враћа килажа/стомак/тромост? Једноставно, већ скоро три месеца имам повреду рамена и леђа или шта ли је, која иде толико да ми је десна рука скоро атрофирала јер ништа не могу да радим њоме. Приде не мислим на вежбе, већ на свакодневне ствари од померања столица до куцања. Боли. Дакле, седим цео дан, јер тешко је и отићи негде. Међутим, изгледам исто као када сам висио у превису. Не преждеравам се, једем све и пијем пиво и остало. (Кад боље размислим, могао бих да смањим пиће).

Мршављење креће из главе. Своју сам средио и стесао се 4 рупе на кајишу. А вид'те ви каки сте дебели – и даље.

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.