Neblog

Ја сам идиот

Ето, признајем

Неблог > Писаније > Ја сам идиот
Написано:
Akropolj

Има скоро две године како не пратим дневне вести, поготову домаће. Могуће је да нисам склон томе да први чујем нешто, нити ме сензације занимају. Такође, не волим да вирим преко туђег плота. Не занима ме да ли комшија уопште има краву.

Давно беше време када сам веровао да је информисаност оно што пише у новинама. Заправо ни тада нисам веровао, али сам сматрао да ће ми то донети значајна сазнања о свету и околини у коме живим. Био сам млад.

Међутим, како сам ја сазревао, а Србија не, почело је да ме замара сво то спиновање глупости и величање тривијалности. Заправо, нису ме нервирале новине, већ читаоци – конзументи, глупости.

Одлучих да направим значајан експеримент: тотални отклон од свега тога.

Да се разумемо: и када сам пратио „вести”, пратио сам их преко RSS извора. Дакле директно на тему која ме занима: економија, политика, технологија, аутомобили итд. Никада ми није падало напамет да одем директно на сајт неких „новина” па кликћем ко суманут на глупости. На насловној страни „новина” често су и вести са тзв. естраде и осталог што багра воли да чита урачунавајући и црну хронику, бомбастичне, често непроверене или фабриковане вести с домаће политичке сцене.

И данас сматрам да свако ко има инсталирану апликацију на свом тзв. паметном телефону ка неком „медијском” сервису има проблем с перцепцијом што се коликвијално каже: будала.

Али, експеримент над самим собом је пуштен из боце и још увек траје. Никаквих последица нисам осетио, никакву празнину у доколици нити сам се осећао ускраћеним за информацију.

Оно што људи у данашњем интернетском добу не могу да схвате је то да су праве информације и анализе сувише скупе да би биле бесплатне. Тако, као и деценијама пре тога, информисаност се свела на неколико недељника и један месечник у којима углавном читам геополитичке анализе ил' друштвене феномене итд. Политички ме ретко шта дотиче с обзиром на то да имам формиран став, те не видим шта се у њему у догледно време може променити читањем сплетки и глупости на домаћој политичкој сцени.

Живим сјајно и опуштено. Мој је живот Јерковић, кад већ нисам у Швицарској.

Међутим, покушао сам овај експеримент предложити још некима, јер судећи по њиховим коментарима и дељењима на којекаквим тзв. друштвеним тзв. мрежама видех у томе позив за помоћ, недостатак сексуалног општења и све то уз, сада већ стање тихог хода у Србији – беспарицу.

Није вредело. Неки су успели да издрже максимум недељу дана, док су неки заменили „политичке вести” с вестима с тзв. естраде. Закључак који сам извео из свега овога је тај да су људи навучени на несрећу и уживају у њој.

То се види првенствено из вести рубрике црна хроника, коју људи читају да би се тешили тиме да има неко несрећнији од њих, да се увере да не живе у срећном друштву, да потхране своје исконске страхове, те пре свега да скрену мисли са сопственог несређеног живота.

„Вести” из црне хронике су заправо грана медијске индустрије. То добро знају сви који уређују дневне „новине”, а то показују и статистике посета које су заправо једнаке посетама рубрикама о тзв. естради или како ли се већ то зове. Извешћу паушалан закључак да је црна хроника заправо разбибрига, колко и естрада. Пук воли да се нешто дешава, а ако је лоше – још боље: толико страхова треба нахранити и толико личних неуспеха треба оправдати.

Оволики увод у предметни наслов је био потребан из једног разлога: Многи ме називају идиотом.

Не идиотом у дефектолошком и психолошком смислу, са менталном заосталошћу и коефицијентом интелигенције до 20 поена (мада има неких који заговарају и ову теорију), већ у оном старогрчком значењу: појединца који се не брине за полис, кога не занимају јавни послови, који није политички активан итд.

То је, иначе, јака фора када се политички активирате па хоћете да покажете другима да сте препаметни и да сте прочитали пола неке књиге, при томе имате до 20 година.

Уз ограду да нисам баш неактиван и да је моја „борба” више окренута на конзументе глупости, а не на управљачки кадар, у том значењу речи – јесам идиот. Поносим се својим идиотлуком и надам се да ћу идиот остати.

Старогрчко значење речи идиот је везано, пре свега, за политички живот у античкој демократији Атине. У реду: демократија је идеал коме тежимо, уређено друштво, правна држава, благостање, сви смо једнаки рођени, умрећемо једнаки, колика год ко будала био – има права да одлучује о свом животу, а посредством општег права гласа – и о туђем. Идеал.

Владавина народа, која се састоји у речи демократија, нема везе са данашњим облицима владавине. Осим што народ, шатро, одлучује о нечему – а не одлучује ни о чему, што се обично сазна на тежи начин.

У античкој Атини демократија је изгледала овако: Скупе се грађани на агори, градском тргу – што је заправо једна ледина испред Акропоља. Ту се сви деру углас и то се звало еклезија, дакле нешто као скупштина. Онда се гласа.

Међутим, еклезија није била скупштина у данашњем смислу већ орган непосредне демократије где су се сви грађани надвикивали – неретко и тукли. Атина је тада имала становника мање или више као данашња Сремска Митровица и слични градићи, непуних 30.000-45.0000 људи, а у пракси око 5.000 мушкараца с правом гласа. При томе, било је бар 10.000 робова, а неки извори кажу да их је био подједнак број. У зениту свога просперитета, Атина је имала 300.000 житеља, од којих су 45.000 били грађани.

Зашто је све ово битно?

Прво, грађани су били једнаки у одлучивању и гласању. Али, нису сви били грађани. Жене, робови и наравно странци нису имали право гласа. Лепо.

Друго, Атина је била империјалистичка држава и понашала се као свака сила што се понаша данас Русија ил' Америка – небитно је. У самој Атини је цветала култура, уметност, „демократија” и слично, били су богати, док су своје савезнике у Делском савезу искоришћавали на типични мафијашко-рекеташки начин: „Ми ћемо вам пружити заштиту, а ви нам дајте паре за то”. Тако су сиромашни полиси, јер нису имали бродове, плаћали Атини значајне количине драхми како би ови правили бродове и бранили их. Манипунисали су новцем (фондом?) савеза, приморавали друге да уђу или изађу из савеза и уопште су водили хегемонистичку политику према „пријатељима”, а све ради борбе противу заједничког непријатеља – Персије.

Треће, атинска демократија је гушила слободну мисао, тј. сваку мисао која није била „у складу са њиховим виђењем државе”. Тако је Сократ, најчувенији антички трол осуђен на смрт (иако је могао да побегне из Атине) јер „не верује у државна божанства” и „квари омладину”. Заправо, Сократ им је говорио, у данашњем смислу, да се више баве маркетингом него политиком, да су лоповска багра и да су лицемерни. Ко зна колико је људи под сличним оптужбама нестало у овом типу владавине, али Сократ је био довољно познат за то време, приде му је Платон био ученик и записао је све то. Протагора је демократију касније сумирао у тезу да „народ ништа не види него само понавља оно што му вође кажу”, што опако смрди на данашње поруке које добијамо преко медија. Сво то ондашње „виђење демократксог поретка” подсећа на данашње шатро догме назови демократског друштва где су неке теме забрањене за полемисање или преиспитивање, док се друге морају укалупити у „политичку коректност”.

Има се ту још штошта приговорити античким решењима владавине.

Међутим, битно је то да сам идиот и то у оном античком смислу. Нек се за мој полис брину они љубитељи црне хронике, ријелити шоуова и конзументи спинованих вести.

Ја ћу се бринути за себе јер сам идиот.


Фотка: Милан Тодоровић

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.