Neblog

Риболовачка прича

с освртом на дигитално дупе

Неблог > Гаће > Риболовачка прича
Написано:
Дигитално дупе

Никад нисам волео да пецам. Ипак, на самом почетку сам био добар. Када сам као клинац летовао у Истри, ћале ми је купио онај најлон умотан у пластику с удицом, пловком и оловом. Стајао сам на неком доку и пецавши на леба вадио сам рибице једну за другом, док се неки тип поред мене нервирао што ништа не мож' дупеца с његовом профи-опремом.

Након славних почетака, уследило је отрежњење. Неколико година касније, у раном тинејџерском добу, на ранчу ме је екипа звала на пецање. Канал Јарчина је тада био, а можда је још увек, стециште локалних пецароша и којекуде су вадили разне рибе, пекли их и јели, а рестлове су давали су керовима. У то време се кучићи нису хранили гранулама, већ храном.

Тако, позваше ме, те пристадох. Летњи је распуст, више у компјутер нисам могао да гледам и сматрао сам да је пецање занимљива активност. Били смо деца, нисмо пили – тако да нисам знао шта је чар пецања. Људи су стварно пецали. Опрему нисам имао па ми позајмише све. Чак и глисте. Тако, забацих неки штап што ми дадоше и, након не тако кратког гледања у воду, упецах – жабу.

То је био крај мојих пецарошких покушаја. До скоро.

Међутим, пре који дан позва мене другар на пецање опет.

- Ајде, да виш како је добро! Одмориш мозак, гледаш у воду. Заборавиш бриге и проблеме, вода смирује, комарци певају симфонију уједа, трљаш се ракијом. Природа – милина!
- Нисам ја за то, имам и посла. Једва и за овај леба зарадим, а треба да га бацам рибама.
- Ма, бре, ајде иде -овајонај- биће супер. Даћу ти ја мој леба и посолићу га глистама.
- Ајд, -овајонај- су одлична екипа, с њима и у Скопље. Прво леба на сунце!

Кренули смо у поноћ и стигли сат касније. Распаковали смо опрему: мамци, штапови, мреже за комарце, аутани. Заузели смо бусију, отворили флашу ракије, а зачудих се што нико не прича пецарошке приче о пецању слатководних Годзила и слично.

Забацих штап.

Ништа.

Око мене -овајонај- ваде рибе, а мени ништа не гризе. Не помера се пловак, стоји к'о да пецам у бетону. Флаша ракије је одавно испарила, почиње да свиће, а емпирија постаде постулат – нисам пецарош и шлус.

-Овајонај- се већ организују за вечеру и чорбу. Рибљу чорбу не волим, шта ћу, али сви осим мене су очигледно задовољни успешном риболовином, те пакују ствари. Схватам да пецање дефинитивно има неку философију и скривену мудрост која ми не иде од руке.

Кренух и ја паковати штап, скрхан мишљу да ми је пецарошка каријера вазда запечаћена, кад - поче да трза!

Повукох штап покретом лаким, а снажним и свеукупно елегантним, подигох га високо кад на њему опет – жаба.

-Овајонај- се смеју, поткрепљени причом о мојој претходној жаболовини и таман да скинем жабу и да је вратим у воду кад чух глас:

- Пусти ме назад у воду, испунићу ти жељу! Не зајебавам се.
- Пакуј те ствари будало, идемо!рекох гласно у етар, мисливши да се један од -овајонај- опет препио.
- Аман, теби говорим будало! Пуштај ме док сам расположена, иначе ништа од лутрије.
- Је л' ово жаба прича или она раџа није препечена? - погледах у удицу, кад стварно жаба отвара уста, изгледа нервозно и плаших се да ће ме искасапити ако је не пустим - Овај, жабо, затекла си ме.
- Сви су затечени кад виде жабу која говори и испуњава жеље приде, мада су слушали вицеве и народна приповедања о томе. То је нормално, ал' ајд пожури са жељом.
- Па добро, вицеви, ал' народна приповедања су махом чиста епика, митска приповедања за смиривање колективне свести о сопственим неспособностима.
- То је истина, ал' мани сад то и реци коначно жељу. Морам назад на пос'о, нисам искрекетала ни пола за данас. То је као твитовање с тим што има неког смисла.
- Хм!рекох жаби, у нади да ћу добити мало времена за размишљањеАјде ти мени дај да имам дигитално дупе.
- Чудна жеља. Нећеш оно стандардно, здравље, срећу, добар пос'о, љубав, паламар од по' киле?
- Све то имам.
- Дакле, 'оћеш дигитално дупе?
- Да.
- Шта ће ти дигитално дупе?
- Ето, паде ми напамет да се данас све дигитализује и да је то супер фора, разни консултанти зарађују силне паре тако што кажу људима да треба да отворе страницу на Фејсу и налог на Твитеру. Ово аналогно ми је све теже за одржавање. Уосталом то није твоја ствар, ти си само извршилац. Шта ме питаш, ако се чудиш?
- Океј, ево ти дигитално дупе домаћине, нек те служи у здрављу. Сад ме пусти назад да крекећем своје.
- Важи и хвала на е-дупету.

Пустих жабу, а она одскакута у воду уз елегентни крек. Спаковасмо коначно све ствари, а дигитално дупе једва нагурасмо у гепек. Вратисмо се кућама. Мало дремнух с обзиром да сам целу ноћ пецао зјале.

Пробудих се након сата – није био сан. Имам дигитално дупе!

Седох за компјутер упалих браузер и кренух редом:

Телеграф, Курир, Информер, Блиц, Б92, Тројка, Свет, Скандал...

Коначно имам шта да обришем овим сајтовима.

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.