Neblog

Уфур

у СУР Еденски врт

Неблог > Гаће > Уфур
Написано:
Raj

Коначно сам умро. Нисам мог'о више да се мучим, да гледам болнице и глупости. Не знам ни зашто сам се разболео млад, био сам у напону снаге и јак к'о коњ. Нисам сам јео масно, нити сам много пио, јео сам поврћа толико да ми се чини да сам на онај свет понео парче келерабе међ' зубима. Надам се да ћу наћи чачкалицу. Али ето - чим сам мртав, а причам сам са собом, значи да нечега има после смрти.

Колико још да пешачим? Да је толико здраво ваљда не бих умро. Ишао сам пешке где сам год могао, а да сам знао да ћу и после смрти да пешачим куповао бих Бус Плус и не бих хејтовао.

Баш ме занима где ли сам се запутио? Оћу л' у Рај или пакао? За пакао ваљда нисам, био сам махом фин. Нећу ваљда горети у паклу зато што сам покушавао да зезнем гуглове Панда алгоритме? Добро, скидао сам с торента, ал' то онда значи да нико неће у Рај ни отићи. Додуше, јесам преспајао жице у сандучету и качио се на комшијин телефон да бих звао италијанске бибиесове за време санкција, ал' то свеједно нико није провалио. Једном сам украо гумицу за косу са тезге на Каленићу, ал' имао сам петнаес година а коса ми била масна па сам морао да је завежем. Надам се да ћу ускоро сазнати, ово пешачење је постало досадно, а и замара. Никад нисам разумео људе који трче. Ево, већ сам се сморио.

Чек, мора да има нечега иза оног брда! Нема! Јбт, пешачим већ два сата. Можда је ово чистилиште, оно као детоксикација, сауна, собни бицикл и те форе? Да је чистилиште ваљда би ми давали воду у флаши? На реклами вазда кажу да се од тога живи сто година и шатро избацује токсине. Да ли се то односи и на афлатоксин? Да нисам од њега умр'о?! Џаба се преиспитујем, сада је за све касно. Мртав сам, они на земљи доле плачу за мном, а ја тумарам по неком сајберспејсу – који апсурд. Ваљда ја треба да плачем – ходам ко будала већ трећи сат.

Еј, мислим да је то – то! Видим нека врата, мора да су рајска. Да је пакао вероватно би изгледало другачије и било би пуно комјунити менаџера да ми пожеле добро јутро.

Види, тамо је неки истетовирани брадоња! Вероватно је Свети Петар, ако сам добро упућен у ове небеске ствари. Колико је његов посао сморен када вечно ради к'о обезбеђење. Што ли није учио школу, сад је претпостављам и њему касно. Мада, можда се и у вечности може напредовати к'о ови што перу дипломе с Мегатренда на Фону уписујући мастер? Питаћу га.

- Јеси л' ти Свети Петар?
- Не дери се будало и сиђи с брда.

- Уф, јеси ли ти Свети Петар?
- Јашта да јесам, осим ако твоја баба није постала светица па стоји овде место мене. Додуше, видо сам је да је ушла овде пре коју годину.
- Добро духовит си, видим - него, сад док сам долазио довде баш сам се питао како ти није смор да стојиш на вратима вечно?
- Ма посо к'о и сваки други.
- Дабоме. Него шта пише овде на папиру „СУР Еденски врт. Улаз 100 динџи џаба пиће”?
- Да! Мож' и виски и текилу, ћевапи су увек врући.
- Па што нисте урадили неку таблу, мермер и то? Није ваљда да вечно стоји овако написано и залепљено селотејпом?
- Ма заболе ме, ја само стојим на вратима и наплаћујем уфур.
- Чек, ако сам дош'о довде, по логици ствари, идем у Рај?
- Мож' ти и у пакао, ал' после нема назад. То ти је ко кад си пандур па буду и твоја деца. Ил' официр, или...
- Добро, бре! Мада, како ја дидем у Рај? Нисам ни веровао у ово никад, штавише, гледо сам попове ко сотоне? Сматрао сам их припадницима НВО који по дефиницији невладиних организација мажњавају кеша од донатора и не служе ничему осим да себи обезбеде шљаку, штелују статистике и спемују.
- То и јесте тако, али каке везе има. Пола њих ни не дође овде, а мисле да су заслужили шлихтајући нам се.
- Како је унутра?
- Кева! Бог је ДиЏеј.
- Што је онда овако празно? Нема гужве?
- Видећеш што је празно када будеш чекао ред за клоњу.
- Није ваљда да и у Рају мора да се чека на неки ред и то за клоњу?
- Наравно да мора. Кад смо га пројектовали на земљици је било шака јада људи, ал' после наврли думиру. Реално жешћа је грешка што смо уопште стварали земљу и то за шест дана. А тек Адем и Ева - нимфомани. Има много грешака у конструкцији. Ех, да смо је бар правили је десет или месец дана идеално, ал' рокови стисли па шта је - ту је. Сад ти пројектуј клоњу за милијарде душа, да те видим.
- У чему је онда разлика између небеске клоње и земаљске када свеједно морам чекати у реду да бих шорао?
- Није засран.
- Има смисла.
- Него оћеш ти улазити или не?
- Ево, чек да ти дам 100 динџи.
- Ајд, ајд. Немој оне форе „на списку сам” или „само да видим како је унутра”. Не примам ни личну карту, ни оно „већ сам био унутра али ми се избрисао печат”. Ово су Небеса, нема зезања.
- Ма имао сам негде паре, чек.
- Свако дође овде с парама – тачно 100 динџи.
- То су оне Харонове форе, као даш му драхму а он те превезе?
- Тако некако, само што су доле све мистификовали. Пишу неке књиге, праве зграде...
- Јбт, ди су ми паре? А ево...
- Шта је ово? 50 динара?!
- Немам више, ево могу гаће да скинем да ти покажем.
- Нека фала. Нађи још 50 динџи па уђи.
- Одакле ми, бре, 50 динџи? Не знам ни шта је ово? Није Рај, а није пакао. Да није паркинг?
- То мене не интересује - цена је јасна.
- Аман човече, где да нађем 50 динџи, виш' да никог нема.
- Склони се од врата!
- Али...
- Склони се од врата зваћу апостоле из теретане!
- Зјеее...

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.