Neblog

Како сам залутао на Блогоманију

Блогоманија oнанија

Неблог > Путешествија > Како сам залутао на Блогоманију
Написано:
Међ Варагом и међ сном

Сви поштени, интелигентни и људи добре воље су се вероватно у једном тренутку запитали: „Који ћу мој ја на Блогоманији?” Исто питање бих и сам поставио себи, али ево ширег одговора.

Пре свега, да нисам позван као предавач, вероватно не бих ни отишао. Неш нисам конференцијски тип нит волим семинаре. Међутим, пошто ме је позвао лично Иван Минић, а његов позив се не одбија, одлучих у радости и весељу да посетим манифестацију.

Обрадовали су ме други предавачи, Виктор, Баста и Исток, као и Урош и Лазар из покојног ми Клуба путника Србије. Такође сам ишао за џ, спавао за џ, јео за џ итд, тако да је паметном доста појашњења.

Свима је познат мој став да је градити хотел на планини и тиме уништити прелепу природу и микросистем – грехота. Ал' борити се против ветрењача се не може, ал' се може указати на то како је лепо било пре хотела, што сам користио у свим приликама на овој манифестацији показивавши слике којекуде комегод. У сваком случају одседосмо у хотелу с четири звездице с немачким именом које се тешко изговара.

Кад смо стигли, дочекао нас је Иван, сав узбуђен и усплахирен. Не, није се радовао што смо стигли, него што је камара људи дошла ненајављено, џукачки и ко последње будале – па је био проблем с местом у хотелу. Предложих му тада да неког смести код нас у собу јер има места код мене на кревету, а ја бих спавао на поду – што ми није тешко. Искрено, волео бих да ми је увалио Варагу, ал' на крају се завршило тако што је свако имао места.

Већ тада видех, да поред људског спољног фактора, организација функционише беспрекорно и ту бих похвалио организатора/е.

Да не тупим даље, отишли смо у мензу што беше претворено у шатро кафану, те писмо неку дуњу. За то време свирала је нека зика уживо, уши отпадају, репертоар к'о на свадби, а тако беше и понашање присутних, све са играњем колца и приде. Што би рекли Енглези - није моја шоља чаја, а ја би рек'о није моја шоља јогурта.

Дуња

Дуња

Након неколико хектолитара дуње, отидох на починак све укриво, ударивши некол'ко пута о зид ходника хотела.

У по ноћи упадају у собу Урош и Лазар, а Урош се дере к'о будала и нешто пева. Срећом што ми је темперамент миран и све је прошло у радости, весељу и псовкама.

Пробудих се сабајле, након пет сати неблаженог сна и не знам ди терам. Сиђох доле на фука, наватах сирома госпођу Махлат да ми прави друштво. Попих неколико кафа, а себи не долазим.

Одлучих да се прошетам мало по околини, те обукох некол'ко пари мајица приде и обиђох круг око хотела, да видим шта има. А нема ништа осим залеђеног летњег базена и жичаре која у то време није радила.

Дође поподне, те и Виктор устаде, не мож вола да убоде од мамурлука те га уватисмо у мензи и посадисмо га поред нас да једе. Прошетали смо се да чујемо неко предавање те на сцени беху модне блогерке. Издржали смо пет минута и након клопе сматрах да је добра идеја да покушам да дремнем у соби, То беше фијаско после оноликих кафа. Или модних блогерки.

Модне блогеркеТежак случај пакла: Модне блогерке


Сиђох доле и ту стадосмо причати шта ћемо који мој да причамо на тему „Како писати, а да те сви читају?” Иако се сви учесници сложише, осим Истока који је каснио, да је тема глупа јер је заправо то немогуће – кренули смо на паклени план да ћемо да причамо којештарије.

Шупља причаОва слика припада Блогоманији, а предавачи су барабе који користе туђу доброту да ложе масу


БечменИсток касни, а ни нама се не жури, те се наше предавање са пет померило на шест. На крају смо почели, а Исток улете на предавање и једини се трудио да каже нешто паметно.

Почели смо с предавањем, а ја оћу думрем кол'ко ми се кунта. У једном тренутку сам затворио очи на каучу у току предавања и осетих како тонем у сан. Предавање је било глупо, као и питања из публике, али на основу свега се може закључити да ту рецепта нема и да ако ваља неко ће да чита, ако не ваља неће. Онај који зна тајну то вам неће свеједно рећи, тако да је то свеједно међусобно мазање очију. Нем појма ни шта смо лупетали, а снимак ми се не гледа, јер претпостављам да је жасу.

Реакције беху од „Овај Бјути је залутао на Блогоманију”, до „Било је до јаја”. Лично сам заступник прве реакције.

Заврши се и то, а поучен којекаквим искуствима стадох организовати зезање за вечерас. Ту сам мерио офлајн утицај, јер сам био једини који је понео своју ракију – без које не идем нигде далеко, тако да се отприлике екипа с предавања преселила у кафану, у што забијенији угао – даље од музике.

Кад музика поче, схватисмо да је српска блогосфера у проблему, јер уз триоле и најгрђе народњаке, гледасмо сцене пењања по столовима и ломљења чаша. Колце се подразумевало, сељане на шлепере.

Међ Варагом и међ сном

Бјути и бог за електротехнику и компјутере

Побегосмо након краћег времена, преселисмо се тамо ди беху предавања, Анакодер узе гитару, ја изнесох ракију на светло неона и вече је добило смисао.

Ујутро устадох очас посла – раџа беше добра. Екипа из Клуба путника је имала предавање у два, такод а план беше да одмах након тога запалимо с планине. Тако и би.

Запалишмо.

Закључак

Организација беше одлична. Хотел такође нема замерки, јбг четири звездице не могу да оману. Међутим, ја сам човек сељак, а мој фазон је ипак нешто с шатором, ватром, врећом, земљом, водом и ваздухом.

Оно што могу да приметим, да се та тзв. блогерска сцена, мало унормалила. Када сам својевремено почео да пратим шта све људи пишу диљем недодирљивог виртуелног простора пре коју годину, ово је за сада солидно. Проблем је што многи тамо немају ни деценију стажа на нету, ал' се труде да се то не види. Можда је највећи проблем истих што кад их пустиш с ланца и бациш у алохолна испарења показују своје право лице кича, шунда и заосталог блата на опанцима.

Поента

Овај бесмислени текст је написан да би се ширио по мрежама, јер видим да све што има везе с Блогоманијом иде к'о алва. Обећах Торбици да нећу да хејтујем и нисам.

П.С. Зовите ме кад год има нешто џаба.

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.