Neblog

Лице

у које умал' да се заљубим

Неблог > Гаће > Лице
Написано:
Лице

Зимски дан је претерао јер је снег падао васцелу ноћ, а и дан. Комшија ме је звао неколико пута да сиђем доле да очистим снег, а ја све саћу, саћу па га је за то време сам почистио. С времена на време сам га контролисао с прозора.

Нешто се брзо смркло, а снег је падао још увек те је комшији правио пос'о. Ал' свеједно је докон, често долази и да скупља паре за сијалице итд. „Јој, дећ сад и дас бријем?“, помислих бацивши брзи поглед на огледало у клоњи, а све на путу до каде. Нисам се обријао, али сам се истуширао темељно. Чак сам и телесину мазо неким гелом за туширање и једва га испро са себе те се осетих неугодно клизав по телу.

Излазим, снег ми крцка по ногама – а крцка ми и колено што се често деси при наглим променама времена. Некако стижем до града, улазим у кафану и придружујем се екипи. Ту почињу устаљене приче о животним лутањима, погрешним путевима и подсећања на смешне догађаје који су се одиграли прошлих викенада. Умочих рукав у нечију ракију, а моју неко убрзо затим случајно просу. Владамо ситуацијом те наручујемо нову туру.

Неко је почео причу о својој несрећној љубави, те подигох главу и скренух поглед не би ли неопажено превртео очима и тад спазих други пар очију који ме гледа. Осетих жмарак како ме шамара кроз десну плећку и неку топлину која је као са небеса.

Одједном, нема више никог – само те очи и ја. Трепнух. Опет очи. Трепнух поново. Видех лице женско, нежно и мило тако да ми је пулс почео надјачавати басове музике која ми је ударала у десно уво с звучника, јер нажалост, само ту има места кад не дођеш на време у кафану.

Које лице, каква жена! У секунди почињем да пројектујем будућност са њом. Деца, путовања, смех, радости – све је ту. Да, то је мајка моје деце, а и њене ваљда осим ако не буде желела да рентамо сурогат мајку. Осећам спокој и кажем себи – то је то. То сам тражио целог живота.

Трепнух опет. Њене очи су и даље на мени, време стоји. Само чујем неко драње у позадини, али пројекција наше заједничке будућности је ту. Не знам да ли ме неко гледа од мог друштва, а и није ме брига.

Спустих главу – од непријатности. Не знам како да реагујем. Погледам крајичком ока опет – она је ту и гледа ме. Решио сам, прићи ћу јој и све ћу јој рећи, јер нема више потраге, нашао сам оно што сам тражио целог живота.

„Само да завршим овај полутак ракије и крећем“, кажем себи одлучно, куцнух се са сапатником преко пута мене, спустих чашицу и дигох главу да бих погледао у њеном правцу. Упућујем јој брз поглед, одлучан сам. То је жена, мајка, икона.

Видим нешто се домунђава са другарицом. Узима торбу. „Немој да одлазиш!“, кажем себи и спремам се да устанем. У получучњу, гурам столицу и дижем се лагано. У том тренутку устаје и она. Мигољи се поред стола. Не пролази баш брзо, као да јој нешто смета да изађе одатле. „Аха, узела је марамице – иде до клоње“, кажем себи. Она и даље покушава да прође, а ја у получучњу.

Излази некако. Пролази сто, показује се комплетна њена фигура, сада је скроз усправљена.

„У, јбт!“, остајем у шоку. „Оволику гузицу никад нисам вид'о!“, пренеражен остајем. Седам назад за сто, а таман је стигла нова тура. Куцамо се, наздрављамо.

Не знам шта је после било с њом, а ми смо убрзо отишли на журку и провели се толико добро да смо следећих неколико субота причали само о томе.



Наравоученије: Рекламе служе само да вас збуне и увале нешто неквалитетно. Двапут мерите, једном сеците.

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.