Neblog

Право име за праве ствари

прилог о политичкој коректности

Неблог > Писаније > Право име за праве ствари
Написано:
Живот у куртону

„Људи ће ускоро ићи на робију ако опсују матер келераби“, парафразирам Рамба Амадеуса.

Дакле, вероватно већ знате о чему ћу да пишем.

 

Политичка коректност је прикривање правог значења неког појма. Тако, више Циганин није Ганци већ је Ром. Небитно је што они међ' собом псују мајку цигањску. Исто тако, немамо више педере, већ гејеве. Дозволите ми да кажем да ми геј звучи пежоративније од педера.

Сматрам да немам потребе да пишем да немам ништа против обе групе. Све је то и овако глупост, педера знам много, а дивим се циганском начину живота. Мене ови термини збуњују.

Причам скоро с другаром из Лондона и изложим му проблематику. Питам га: „Како се на енглеском каже Циганин?“ „Џипси“, одговори. „А Ром?“, питах. „Вероватно Ром или Романи или слично, ал' нико те не би разумео на шта мислиш.“, рече.

Од пре коју годину Цигани су изгубили свој идентитет и постали су Роми. Иако је назив Ром новијег датума (из седамдесетих година 20. века), тек данас нам га политички коректни медији натурају.

Читано између редова, ако кажеш Циганину да је Циганин можеш бити окарактерисан као фашиста, карактеристиком којом се у Србији лако тргује. Стога предлажем да Звонко Богдан оде у затвор на по месец дана сваки пут кад запева Ево банке, Цигане мој..., или Никола Врањковић као аутор стиха „Пријатан дан на приградском ђубришту, Цигани траже велики плен...

Чак и доказани фашиста Здравко Чолић сваки пут када запева „Ако те одведу. Цигани чергари...“ Фашиста је безброј, поготову у популарној култури и међ' кафанским светом. Мени се једаред одао један тамнопути виолиниста да је Циганин, па предлажем да оде у затвор због велеиздаје Рома. Чак и Шакира пева у рефрену да је Џипси. Џукела фашистичка,  иста је к'о Мусолини.

Такође је изразито политички некоректно не бити левичар, јер се „десница“ помиње вазда у негативном контексту. Тако је унапред забрањено имати било какав политички став. Зато, треба аеродром Шарл Де Гол у Паризу сравнити са земљом као бастион фашизма. Иако су моји политички ставови ближи левици, некако ми је језиво да неко ко има супротно мишљење од мене буде проглашен за фашисту и то од људи који не знају шта то значи. Вероватно будале када кажу „десница“ мисле на екстремну десницу, што јесу фашисти. Међутим, екстремна левица је подједнако погубна и што се мене тиче све је то иста багра, јер на линији политичких ставова сваки екстрем је идиотитлук.

Посебно боли политичка коректност писања латиницом, јер све што је написано ћирилицом има призвук екстремне деснице. То има смисла исто толико као када бих тврдио да је свако ко пише латиницом, али без наших слова, амерички националиста, јер латиница без наших слова је ASCII, што значи American Standard Code for Information Interchange. Ако идемо том логиком, Вук Караџић је Хитлер, а Ђура Даничић је Геринг јер је прихватио Вукову реформу, тј. модерну ћирилицу.

Врхунац политичке некоректности је имати нешто национално у називу институције, предузећа или невладиног сектора. Дакле, док смо некада имали Српску војску, Југословенску народну армију, Југословенске железнице, Југословенско речно бродарство... сада имамо Војску Србије,Железнице СрбијеПутеве Србије итд. Чудно ми да неко није робну марку у покушају „Српска шљивовица“ покушао да заштити под именом Шљивовица Србије или српски чорбаст пасуљ (како је интернационално познат пасуљ који једемо редовно), као чорбаст пасуљ Србије. Имамо и Радио-телевизију Србије. Само чекам дан када ће неко Матицу Српску да прекрсти у Матицу Србије или Српску православну цркву као Православну цркву Србије. При томе, други народи немају тих проблема. Тако Немци имају Дојч Телеком, а ми Телеком Србије. Хрвати имају Хрватску радио-телевизију, а ми исто то само што је Србије. American Railways наспрам Железнице Србије. И тако у недоглед. Да пре речи „Србије“ стоји „Републике“, имало би више смисла. Овако је баш одвратно. Нисам лингвиста, сеците ме ди сам најтањи (показујем руком на свој врат).

О проблему уметања енглеских речи зарад фолирања (дизања гузици нивоа) сам већ писао, али такође је политички некоректно користити српску или туђу, али одомаћену, реч за нешто јер си одма' окарактерисан као неписмени сељак. Можда зато што када би се уместо већине енглеских термина користили српски у ствари видело колико је све то продавање магле. На пример Business 2 Business би био посао-послуИвентови би били дешавања или догађаји, итд. Пошто сам прошли пут био оптужен да сам неки језички чистунац, овом приликом опет понављам да немам ништа против коришћења страних речи и израза. Штавише, обилато их користим. Реално гледајући то је и немогуће, почевши од персијских речи које смо примили у прапостојбини око Дњепра, па накалемљених турских, па старогрчких, латинских, немачких, француских и сада - енглеских. Проблем настаје када неко жели да се постави стручњаком за нешто користећи што више страних термина у свом говору и наступу. Мислим да тиме даје аутогол сам себи, јер показује да нит зна српски, нит зна енглески (ако енглески у питању). Да зна српски не би имао проблем да користи адекватни српски синоним, а да зна енглески не би могао да неке речи лоше да преведе (људски ресурси - то су они што не желе да кажу ра раде у кадровском, а шеф кадровске службе је менаџер за људске ресурсе).

У свеопштој борби за људска права, медијској гунгули око истих и испирања мозга сваке врсте, појави се баја и каже да је менаџер за људске ресурсе. Ако ћемо већ о правима човека, не желим да ме неко зове ресурсом, као што сам већ писао, не осећам се рудом угља, бакра и гвожђа.

Летимичан поглед на речник енглеско-српског, свако четвртписмен може да види да се human resource може превести много адекватније и хуманије. Наиме, source значи: извирати, извор, извориште, изворни код, млаз, почетак, порекло, потицати, врело; док реч resource значи богатство, довитљивост, елемент система, извор, извор прихода, извори, начин, новчана средства, окретност, помоћ, помоћни извор, помоћно средство, ресурс, сналажљивост, способност, спретност, средство, уточиште, забава.

Зашто је нека будала у конкуренцији између неких лепих решења као нпр, људски извори, људска богатства, људске способности, људска средства (мада је и ово климаво) изабрала баш ресурс? И то људски!

На крају, треба истаћи врхунац политичке некоректности оличеног у симболима сопствене државе. Другим речима то значи да свако ко има на себи или истиче националне симболе је аутоматски националиста, а у Србији се то поистовећује са фашизмом. Док је у свакој држави света нормално да се у центру града виоре заставе државе, да се носи дрес националне државе и шта год, овде то није забрањено али је - неподобно. Зато багра из којекаквих образа, обреза, стројева, двери и сличног удбашког вида организовања грађана са босанских гудура лако упада у празан простор који званична држава не попуњава. Поменута багра тако добија монопол на патриотизам. Тиме се и племенито осећање припадности својој држави, свом крају, породици, пријатељима, свом Јерковићу доводи до пежоративног значења. Наравно знакови навода се никада не користе када се ките те „патриоте“.

Да се разумемо, ја јесам патриота. Волим свој хабитат. То не значи да мрзим неког другог ко је родољуб своје (која год да му је) државе. Штавише, никада нисам упознао човека који није патриота. Свако ко жели да мења ствари набоље је патриота. Али, пошто је сама реч добила контроверзну конотацију, опет багра дође и упадне у празно место.

Српски образовни систем (извињавам се: Образовни систем Србије) по мени никада није ваљао. Сада је само ђубре од институције које служи као вртић вишег нивоа, да родитељи знају (или претпостављају) где су им деца док су они на послу. Ни у моје време није био бољи, а о томе ћу писати другом приликом, али једну ствар сам научио, а то је реченица Љубивоја Ршумовића која каже да се „домовина брани знањем и лепим васпитањем“.

На самом крају бих закључио. Политичка коректност служи да би се удовољило некоме ко можда не жели да му буде угођено (мој познаник који је дерпе каже за себе да је дерпе и лично га нервира термин геј, поготово када се криви реч па се добије гејеви, гејови итд.) У суштини сматрам да политичка коректност зло, које чак није ни нужно. Поготову ако је по сваку цену. Нисам ни за какву врсту дискриминације, али ако не смем слободно да користим термине који су уобичајени у свакодневној комуникацији, питам се: ко је ту фашиста?

 

Живот у куртону.

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.