Neblog

Попушите и ви

Закон о дискриминацији пушача

Неблог > Писаније > Попушите и ви
Написано:
Мајмун који пуши

Иако ме тема нешто није претерано занимала до данас, читајући реакције непушача видех да имају проблем који је сличан недојебаности.

 

Пушач сам, нажалост. Престаћу када ми дође. Шта то неког заболе?

Суштина проблема је у страху од смрти. Како ће ко умрети. Ја ћу, наводно, од рака плућа, док ће непушачи живети сто година. Оће, прц.

Мојим пушењем угрожавам другог? У реду, ако ми неко каже „Немој да пушиш овде, смета ми“, нећу да пушим и тачка. Вероватно више се нећу без преке потребе ни налазити са том особом, ако јој је непријатно у мом друштву, то препоручујем и њој. С обзиром да смо ми пушачи лоши људи и џукеле опште врсте нисмо ни заслужили да се фини непушачи (можда је бољи термин – антипушачи) друже са нама.

Да пушење изазива рак – нико ме није убедио, очигледно нисам једини. Као и увек у свету где се врте огромне паре, чим се у неку кампању улаже толико новца, нешто ту смрди. Ако ја трујем себе, шта то неког заболе?

Највећа глупост је да „лечење последица пушења кошта државу много“. Ма је л'? Једна од већих лажи. У кампање против пушења највише улаже фармацеутски сектор, који ваља и „препарате“ за одвикавање од пушења. Наравно, тај исти сектор и производи евентуалне цитостатике за лечење „последица“ пушења. Како им се то исплати онда?

Прича не пије воду, јер нпр. у САД здравствено осигурање је углавном приватно. То државу не кошта ништа, већ зарађује од пореза на премије. Приде, цела фрка је настала око тога да се премије не би исплаћивале, јер су пушачи као склони одређеним болестима. Дакле, то је чиста пословна одлука, да би се повећала зарада – и пре и после људи су имурали од рака и срца, јер су људи. Наравно, осигуравајућа друштва су увек пуна пара па је лако и из статистике вадити одређене податке или је једноставни наручити. Као што Мајкрософт има истраживање по коме је јефтиније одржавати њихово ђубре од сервера, него оно засновано на Апачу итд.

Дискриминација иде дотле да ни дебелим људима неће да исплаћују премије за здравствено осигурање. Дебели сте – криви сте.

Да ли то има везе са Европском унијом?

Делимично. У Европској унији је забрањено пушење, али то зависи од државе до државе. Негде има, логично, просторија за пушаче, негде нема. Углавном има, тј. законска је обавеза.

Проблем је у српској шљива-републици и осталим државама европског трећег света, ситној европској боранији, реално небитним државама које желе да се некоме докажу иако то од њих нико не тражи. Дакле, Хрватска, Босна, Црна Гора и остале државе без обриса државе.

Конкретан пример за то је и ЗОБС, тј. Закон о безбедности саобраћаја. Ригорозан и ступидан. Такви су и правилници који подзаконски иду са њим. Такође, свеж пример је и Закон о забрани пушења. Све је изопачено и искривљено, без смисла и шлифа.

Више је разлога зато је то тако. Међутим, најважнији је – лова. Дакле, држави требају паре. Узеће их од возача, пушача, афилиејт маркетингаша и осталих.

Наравно, ниједан од закона не доноси жељене резултате из разлога што законе не пишу правници, тј. стручњаци. Право је наука и има своја правила. У својој бити право је психологија. Није џабе најстарија наука на свету. Баш зато што је стара, има велики број примера за постављање постулата. Али, оно што је за неки закон важно то је да испуни два критеријума. Легитимност и легалност. Легитимност значи да је нешто оправдано, а легалност значи да је само по себи обавезујуће. Легитимност шира заједница схвата као добру и обавезну ствар, другим речима да је добро по њих саме, нпр. санкционисање убиства, пљачке итд. Легалност је сама по себи обавезна, али правило је да ако закон не испуњава оба критеријума 1. биће тешко спроводљив у пракси (зато што и онај ко треба да га спроводи зна да није океј) 2. идеално је за изврдавање оних који су обавезни да закон поштују (јер му не виде сврху).

ЗОБС и Закон о забрани пушења су такви закони. Јасно је да су то закони који служе за убирање новца. Наравно, тиме се убија и привреда, али се пуни буџет да би се субвенционисали нерадници из државних предузећа (бар половина). Али, да би се добило на привидној легитимности, уз њих се дода префикс „европски“. Сироти и приучени евроентузијасти ликују, док још сиротији и још прученији евроскептиви опет ликују јер имају још један аргумент да се боре против „режима“, што је популаран термин међ' нацбагром.

Укинута је ћирилица, забрањено је пушење, мањине имају иста права као што су и имала, али  и нове називе за себе (гањци – Ром, дерпе - геј), багра из деведесетих још није ухапшена, школе не раде, судови не раде, на интернету су кланови као и свуда у Србији. Суштина је да у Србији ретко ко зна ишта да ради и привређује, али важно је да не сме да се пуши да не бих угрозио сличног нерадника поред себе. Шатро.

Лицемерје и помодарство је још један од разлога зашто треба отићи из Србије. Док људима набијају кривицу и самоконтролу, економија има мањи обрт од једног Волксвагена. Коме иде у прилог да инструише идиотско друштво терајући нас да живимо у куртону, све под изговором уласка у Европу, с тим да, ко је имало упућен, ниједан од "европских" закона нема везе са Европом. Европска унија није скуп хипи андроидних апатрида, већ економска заједница држава са идентитетом. Негде смо се дебело зајебали за ових десет година и бојим се да ускоро неће бити напретка, с обзиром да је сваки дан корак назад. Овде се сви жале на корупцију, а сви хоће да среде нешто испод жита. Сви се буне што се закони не поштују, а они их сами заобилазе под идиотским изговорима.

Има ли решења за овакве „ситуације“?

Тешко, јер у Србији је помодарство пут којим се лакше иде. Од набацивања енглеских речи на најосновније појмове до увођења закона који су европскији од Европе. Другим речима, гледајући наше законодавство, ЕУ треба да се придружи Србији, а не Србија Европској унији.

Једно од решења је бојкотовати изборе. Једноставно, нико иоле писмен и образован не може да гласа за нпр. Тому, али за актуелне странке на власти може само мазохиста.

Зато, када се распишу избори ускоро, највероватније ћу покренути кампању за њихов бојкот. Ни на прошле не бих изашао да ме кева није на једвите јаде наговорила. Ако убедим једног човека да остане код куће – на коњу сам, али претпостављам да ће их бити више.

Проблем је што не желим да вечито бирам калуп у који ћу бити смештен. С једне стране је багра која себе назива националистима и патриотама, а у суштини њихова идеологија је крајње комунистичка само што су срч/риплејс кључну реч „партија“ заменили са „нација“. С друге стране је такође багра која пропагира шатро либералне ставове. Свако од њих ради за добре паре и никоме не фали длака са главе, али зато и једни и други имају своје „војске“ које сваки дан спемују или са Косовом или са педерима. Наравно, сви мрзе Мишковића.

На крају ће неко да ме прогласи за нацоналисту зато што пушим, јер ме багра већ проглашава за истог зато што пишем ћирилицом. Ови други ме, пак, проглашавају за неког сиротог ЛДП-овца зато што их прозивам да су багра из Босне која су као националисти, а носе слике са комунистичким генералима. Колико је то све смешно и лудо, али така је Србија у којој живимо.


Калуп 1: Ратко Младић, Косово, Слоба је цар, ћирилица (која се у Босни ретко и учила), фудбалски клубови, радикали, Црна Гора на море, трубачи, турбо-фолк

Калуп 2:
 Педери, латиница, против пушења и пушача, пуна уста Европе, енглеске поштапалице (вотевер, лол итд), нетолерантна толеранција, политичка коректност, Шпанија на море, Дипеш мод, рак дојке

Је л' могу ја да не бирам страну и да мислим својом главом? Да л' можете да ме заобиђете мало са тим вашим разговорима у фразама, „студијама“, „статистикама“ и истраживањима нарученим и извађеним из контекста? И једни и други се залажете за „нормалну државу“, а при том молите Џаа да се ситуација не унормали, јер ће већина вас завршити у затвору због утаје пореза.

Зашто сви морате да забадате нос у туђе ствари и да другима држите лекције шта је нормално а шта није, с тим што свако има своју верзију нормалности?

Ако ћу да пушим – пушићу. Ако ћу да цркнем – цркнућу. Умрећу ја, а не ви.
 Сви се ви фашисти, само што свако има своју верзију фашизма. Од данас су и пушачи фашисти.

И тај ваш новоговор, где сваки појам мора да има и женску верзију. Дакле, ако ћу ја на тренингу да навучем пењачицу, не значи да ћу да метем ортакињи. Сморили сте.

Што ми тај рак плућа не долази мало брже да вас не гледам више.

 

 


 

Додатак: Пошто недојебаност антипушача прелази границу доброг укуса, претпостављам да треба да разјасним неке ствари.

Ко није упућен, тј. ко није читао текст, није проблем у забрани пушења. Проблем је у непостојању тј. немогућности остављања просторије за пушаче.

Сваки пушач зна да пушење није здраво. Пушач не жели да смета некоме коме смета. Стога треба да има своје место где ће да запали.

Међутим, то се овде не дозвољава.

Приде, поводом аргумената недојебаних антипушача (великом већином и бивших пушача, који су још недојебанији):

Аргумент је као да их то трује, шатро толико има утицаја. У реду, господо. Као што сам написао више пута: Мени сметају издувни гасови које праве возила са погоном на унутрашње сагоревање. Зато хоћу да се у Београду забрани саобраћај те врсте. Од аутомобила и јавног превоза. Такође, хоћу да се забрани саобраћај оваквих возила 30км од најближег потока и река, њиве и оранице. Аутомобили и остала возила испуштају толико отрова који загађују храну, воду и земљиште, а потом и мене и моја плућа и приде избацују све то у атмосферу.

Ето вам сад. Идите пешке јер ме трујете, џукеле фашистичке и возачке.

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.