Neblog

Сиротиња и богатуни (овај, тајкуни)

Зашто мрзите богате људе?

Неблог > Писаније > Сиротиња и богатуни (овај, тајкуни)
Написано:
Сиротињски сан

Љубитељима мога лика и дела је позната чињеница да људе делим на сиротињу и господу. Та наивна подела има корен у онлајн комуникацији ма битне и мање битне. То није нека дискриминација, једноставно неки од вас су досадни до бола, док су неки веома занимљиви. Нарафски, са вашим економским стањем то нема никаке везе.

 

Међутим, сличну поделу вршим и у реалном животу, где емпиријски лако утврдим ко је склон потпадању под маркетиншке пропаганде, а ко мисли својом главом или се бар труди. Далеко да ниподаштавам маркетинг, али сматрам да треба ударити порез на будале.

Треба рећи да овди нећу излагати своје теорије о људским поривима да показују најгоре у себи, њиховој наивности и осталом, што сам делимично дотакао у е-Шаума тексту. Реч је о пре свега економској, али више психолошкој категорији сиротиње као такве.

Пре свега, економски аспект.

У Србији је дебелих 30% становништва сиромашно. Дакле, тешко састављају крај са крајем итд. Разлози су бројни, неки су сами криви због тога, неки желе да буду сиротиња, док остали су једноставно сиромашни јер је перспектива заједнице у којој живе ужасна. Нема посла, нема наде, деца гладна, хоће поред то мало леба и Ајфон, Беемве, плазма телевизор итд. Понуда ђубрета на тржишту је вечна.

Међутим, ево да вам кажем одмах, да не би гајили лажне наде. Србија је по својој дефиницији сиромашна држава. Сама дефиниција каже нам да у њој има сиромашних људи. То значи да се ствари скоро, а ја мислим никада, неће променити много на боље.

„Добро“, кажете у себи, „шта сад?“ - питате се. Ништа. Апсолутно ништа. Ајд да се сви убијемо.

Зашто сам све ово писао, а нисам понудио ни решење проблема чак ни у најлуђој теорији? Једноставно, мени не смета економска категорија, већ психолошка.

Сиротиња је сама по себи завидна. Дакле, завист која је преточена у народну „сит гладном не верује“ толико ми се попела на врх монитора, да ће опет неко да ме држи за фашисту.

Многи ће се од вас зачудити, али тешка сиротиња не мрзи. Она ради и покушава да намакне који динар, тако да нема времена да се баца у тривијалности зависти.

Дакле ко мрзи богате и успешне? Они који су у свом послу неуспешни – дакле већина грађана Србије.

За све им је крив Мишковић, Беко, Миодраг Костић и ко за ко све, а има више од њих.

Да не би испало да износим паушалне оцене, довољно је читати коментаре на вести на српским сајтовима, поготову на Б92 са својом армијом фашиста коментатора.

Зашто бих ја мрзео богате људе? Мени нико ништа није узео. Бар не директно. Индиректно од мене узима ко стигне па ми Мишковић и компанија ништа не сметају. 

 

„Да, али то су наше заједничке паре!“ Јесу. Онда хоћу свој део да подигнем одмах. Дакле, та прича да је порез опште добро, а не начин за издржавање бирократије не пије воду ни у Шведској. Да се разумемо, ако сам већ морао да платим порезе, таксе и акцизе, баш ме брига шта ће да се ради с њим после, јер ја сам своје принудно извршио. Да ли ће држава то да да Мишковићу, Свратишту за децу, пензионерима или фантомским државним фирмама – баш ме брига. Стварно, баш ме брига. Ако је неко купио државну имовину испод цене – заболе ме. Држава је посебан организам са мноштвом рачуна, фирми итд. у које ја немам увид нит могу да располажем истим. Дакле, престаните да смарате.

Богати људи морају да постоје. Што се тиче начина на који су се обогатили – баш ме брига. Шта то и вас брига? Је л' бисте волели да вам ја гледам у тањир или у спаваћу собу? Не. Да гледам ваше рачуне? Не, наравно.

„Али продавачица у Максију ради за 20.000!“ - баш ме брига. Њу „компјутери не интересују“, „завршила сам фризерску па шта ћу“ итд. Како да вам кажем. Ако вам се не свиђа, радите нешто друго. Ако не знате да радите ништа друго, онда се запитајте зашто радите за 20.000 динџи код локалног тајкуна. И у Шведској бисте били нижа економска класа, у Америци поготову, у Немачкој би имали таман толико да купите половну Мечку да када дођете назад у Србију сви мисле да сте успели.

Али, сви у кући имају телевизор. Вероватно цепа Фарма цео дан. Купују Свет, Скандал, Курир... Неки и читају. Шта хоћете? Да се продуховите и схватите систем монетарног мултипликатора када вам то саопшти Екрем Јеврић? Немојте ми рећи да немате времена да читате и да научите нешто ново.

На питање: „Зашто не купујеш негде другде, а не код Мишковића у Темпу и Максију?“, добијем идиотски одговор: „Па тамо је јефтиније“. Ма је л'? Дакле с једне стране идеалистичка слика о злим тајкунима којима треба заврнути шију јер су „све покрали“, како Србија треба да постане уређено друштво итд, а с друге стране, када треба жртвовати лични приход зарад 5%-10% скупљих ствари у другим продавницама због „бојкота тајкуна“, ником не пада напамет. Могу себе окарактерисати као глупог потрошача. Идем тамо где је јефтиније, власничка структура ме не интересује. Као и када пијем пиво што ме не интересује са чије њиве је јечам, хмељ, слад итд.

Намеће се логичан закључак – ви сте направили тајкуне. Сада их мрзите. Мрзите их јер су способнији од вас да зараде паре. Нарочито ми нису јасни они који раде у државним службама. Они мрзе јер ништа друго тамо и не раде. Да знају нешто да раде, не би радили код г-ђе државе. Не пристају на ризик пословања, али пристају на ризик срања. Што се мене тиче, ладно могу да вас без икаквих моралних скрупула отпусте 70% и то тако што би ваша имена унели на рандом.орг. Већина вас је ту преко везе и не видим у чему је проблем да осетите да веза више не ради.

Нисам неки добростојећи, али мој леба је сладак, јер га сам зарађујем и сносим пуну одговорност за све што радим. Интернет је феномен у коме виртуелна сличица и виртуелном простору кошта колико и плата радника у просвети. То је проблем 21. века. Ништа није опипљиво и све ће се срушити као кула од карата за коју годину. Међутим, иако је продавање магле, треба је знати продати. Све док су људи жељни магле у форми воде у флаши, шампона са таџекистанском маховином, пежоа 207 за 207 еура и осталих превара биће и продавача исте. Цео концепт маркетинга је продавање магле, био он оф или онлајн. Али, функционише.

 

Одмакох се од теме, али питање стоји: Зашто мрзите богате људе? Криво вам је што ви немате јахту? Ок, има монопол овај или онај. Али, какво је то лицемерство да вам смета монопол Делте, али вам не смета монопол Мајкрософта или Гугла? Штавише, један „блогер“ (које глупо звање) је писао скоро нешто против монопола, али мало после тога писао о томе како је Мајкрософтова Синергија била супер? То ме подсећа на оне антиглобалисте који упале Виндовс и пишу на Интернету, док претражују Гугл и слушају Мадону (а за славу купе Кока-Колу).

Нисам либерални капиталиста ал' као што не верујем у „глобално загревање и климатске промене подстакнуте људским деловањем“ не верујем ни у „невидљиву руку тржишта“. Не верујем ни у шта невидљиво. Ауре, чакре, духове...

Једноставно неко мора да има паре, а неко их нема. Да нису ови, били би неки други. Сигурно то нећете бити ви, јер „дођем с посла уморан и под стресом(?!) и пустим неки филм...“ Нисам знао да Србија има толико рудника и да сте сви толико уморни па вам изнад главе виси кран на ланцу који само што није пукао.

То је и корен зависти. Радиш цео дан, имаш просечну плату, а живиш у Београду у коме тече мед, млеко и матичне ћелије. Да си из Београда, вероватно би имао своју гајбу па не би пола дохотка давао на исту, ал' овде је трава зеленија него на селу, све мирише и људи су хипици. Шатро. Онда имаш нереалне прохтеве, да возиш ауто који у себи има 300 коња, на путу којим до посла имаш 20 семафора, препун је рупа, џукела од пешака итд. Хоћеш да се као матор човек играш, да имаш скуп телефон где 'одма можеш да аплоадујеш фотке на Фејсбук да те други виде како ти се зезаш док они диринче да би платили гајбу. После тога да можеш да изађеш у новоотворени клуб ди је пиво 0,3л (домаће) 300 динџи иако му је набавна цена 40 динџи. А тамо опет не смеш бити виђен са маторим телефоном, већ мораш да прстом на њему листаш странице...

Људи, смањите прохтеве и мање ћете мрзети.
 Дружите се и волите, пара никада неће бити колико треба. Ортак је скоро изнео занимљиву опаску, да људи новцем купују комфор, а не слободу. Мислите о томе. Нисте толико уморни, нисте под толиким стресом, а поготову нисте толико сиромашни. Само су вам прохтеви превелики.

А тајкуни? Баш ме бриге. Вама сметају, а не мени. Вавилон је тежак за одржавање.

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.