Neblog

Путнички дијалози и запажања

Морски разговори

Неблог > Путешествија > Путнички дијалози и запажања
Написано:
Сунцобран

За путовања увек гледам да нађем времена. Да л' је то Сегедин, Темишвар или неки излет... небитно је. Нису ми јасни људи који једноставно хоће – а неће.

Ево неких ситуација:
- Идеш негде на море?
- Не могу да добијем одмор, има пуно посла
- Шта те заболе, не радиш за себе, радиш за фирму
- Сада је касно да тражим
- Што ниси тражио/ла у мају?
- Ко ће о мору да размишља у мају?
- Па јес, има само два месеца.
- Видећу да у новембру одем у Египат
- Ако буде постојао / Чек звони ми фиксни [клик]

Још неке:
- Идеш негде на море?
- Немам кеша
- Како немаш?
- Јбг, имам неки кредит...
- За гајбу?
- Ма не, узела сам кеш кредит...
- Ок
- ...мало сам се обукла....
- Ок
- Купила сам микроталасну, тостер...
- Ок
- Да видиш чизме...
- bjuti is offilne

Даље:
- Идеш на море?
- Јој не знам, можда се спустим у Црну Гору
- Ма питам је л' идеш на море негде?
- Па идем доле...
- Где доле?
- Па у Црну Гору
- Ама, питам те за море?
- Па идем у Црну Гору, бре, Будва или тако нешто...
- Хм...
- Знам да не волиш Црну Гору...
- Па није да не волим, него не сматрам је путничком дестинацијом, а има и много лепших места...
- Ти стално нешто сереш!
- Си била негде ван Црне Горе?
- Не
- Па како знаш да серем?
- Ето
- Ок, нема везе, извини...
- А и то што причаш... за десет година сам се разболела доле само двапут
- Срећно

Приде:
- Ајмо колима на море
- Е ипак нећу, ићи ћу бусом
- Што бре, па овако је брже, удобније и јефтиније
- Ти увек нешто сереш, све мора да буде по твом!
- Па добро, само питам...
- А и хоћу да се одморим у аутобусу
- 30 сати пута, две границе...
- Нема везе
- Зјеее...

Још:
- Идеш негде на море?
- Немам паре/немам посао/касни ми плата
- Ок, поштено

Исто то само мало друкчије:
- Идеш на море?
- Немам паре
- Чудно, свима причаш колика ти је плата, чак и ја знам да можеш да проведеш 2 месеца на мору
- Нисам ништа уштедео
- Не, купио сам АјПед
- Штас узо?
- АјПед...
- Ма знам шта је, само сам се неш зграно
- Што?
- bjuti is offline / побего од будале

Хит:
- Идеш негди на море?
- У Црну Гору...
- Што тамо, бре?
- Немам пасош
- Што га не извадиш?
- Не знам

И тако.. наслушах се глупости па рек'о да поделим са неким, тј. вама.

На ум ми пада да почнем да записујем разговоре и објављујем лог фајлове (са скривеним именима). Каквих ту бисера све има: не могу се чудом начудити.

Прилог #1 / 6 месеци раније (опаска да је сличан дијалог вођен са десетак особа – на њихову иницијативу):
- Е, видела сам она твоја планинарења, хоћу и ја с тобом!
- Па, овај... ок.. чек бре... децембар је
- Ок, ок.. само ми јави, идем сигурно хихи
- Добро...

6 месеци касније:
- Е, рекла си да те обавестим када буде нешто у природи, ево ти линк па види...
- Аха, супер
- Ок, одо ја...
- Чек, стани!
- Стојим!
- Је л' кампујете?
- Да...
- Јој, а бубе?
- Има
- Јој, а змије?
- Нисам неш' видо...
- Јој па како ћу ја...
- Нем појма
- Али бубе...
- Ако затвараш шатор како ваља, имаћеш мање буба него на гајби...
- Али, зар се не плашиш?
- Чега?
- Па буба... а и ноћу...
- Бубе не видим ноћу...
- Немој да ме зезаш, хихи
- Озбиљно, нарољам се и легнем, не би видо ни Јетија како ме злоставља
- хихи
- Не мораш ти да идеш, само си рекла да те обавестим...
- Не, оћу... чекај...
- bjuti is offline

Недељу дана пред пут:
- Е, је л' можете да идете неки други викенд
- Не
- Штоооо?
- Зато што нит зависи од мене, а и да зависи не бих померао 50 људи
- Мооолим тееее
- Рекох да не мораш да идеш, страшно је ноћу... има и буба...
- Ма не, него имам неку журку сада у суботу...
- Ок
- Али плиииз
- Апаге сотоно / bjuti is offline

Хит:
- Боле тебе, само негде скиташ!
- А?
- Ма путујеш стално негде, зезаш се...
- Ма ретко у последње време...
- Па добро, ал' опет...
- Волео бих да имам више времена, ал јбг...
- Тако бих сада отишла негде далеко...
- Где?
- Не знам, али далекоооо...
- Иди у Куршумлију
- хихи луд си... је л' имаш још слика?
- Имам на харду, не качим јавно...
- Супер, баш бих волела да видим...
- Сврати кад 'оћеш... мож и сада
- Јој, не могу сада. Далеко си.

Шта можемо закључити из ових дијалога?

Људи који нису или су једва прешли тријес дина, слободни су ко птице, углавном имају пара и времена и жељу за путовањем. Међутим, поред жеље немају вољу. Многи се и даље плаше да иду негде где их нико неће разумети. Али желе да иду негде „далекоооо“.

Путовање није једнако много пара. Све је у планирању пута. Такође, путовање није исто што и време. Увек се може отићи негде на викенд.

Међутим, многи желе да виде нешто, а за то постоји само један начин. Пешке или евентуално бициклом – ко је у кондицији и искуству. Даље, хоће да имају удобан апартман и да буду тик уз врх планине и слично. Излет у природу, са камповањем и слично, далеко од Београда кошта у просеку 1000, а максимално 2000 динара. Три дана зезања. У то је урачуната и клопа и гориво и све што треба.

Али „немам пара“ се опет враћа. То, међутим, их не спречава да изађу у град и да потроше и више од тога на неку „забаву“ која у принципу и не постоји, или је нема толико често. Поменуту максималну цифру сам за викенд пукао само на такси. Језиво.

Својевремено, док су на снази још били визни режими, неки идиот је рекао: „ко последњи изађе, нека угаси светло“. Скоро сам причао са неким о томе и моја теза беше да се ништа неће променити, неки ће отићи да раде на црно, ал то је занемарљив број. Ове са југа Србије нисам рачунао, а не рачунам их ни сада.

Шта се променило? Ништа. Гро популације се још увек зента изласка из свог села, о држави да не причам. Године изолације оставиле су свој траг више у глави него у економији. Људи мисле да је свуда скупо, стерилно, да не може да се пуши...

Наравно, ако путују, све мора бити преко агенције организовано, недо Џа да морају бар мало да упосле главу и да размисле. Већина њих се издаје за „модерне“, „проевропске“, „либералне“, „отвореног ума“, „политички коректне“, „заштитнике људских права и животиња“ и остало, а при том нису у стању да заштите себе од – себе.

Драги моји саплеменици. Немојте се чудити што вас трећа лица гледају к'о идиоте. Ваши страхови су ирационални и једино чега треба да се плашите је ваша перцепција света који више не постоји.

Ах, да... супер је тај АјПед, али није отпоран на воду, песак, блато... дакле неупотребљиво осим у лабораторијским условима ваше десет година некречене гајбе. А и који ће вам?

Шири бјутизам...

Ово неблошко писаније мож'те метути ди вам воља, ал' до сада се као најразумљивије показало ако га метете на неку од друштвених мрежа за дангубљење домаћица.

  



 

Тако, поред тога што чините похвалу овог нелитералног штива, чините и да Бјути постане утицајан блогер и да може да једе и пије за џаба кад га позову да прича глупости којекуде.


 

Коментари

Пишите шта 'оћете, ал' у принципу се не обазирем на ваше глупости.

Систем за коментарисање омогућио Disqus

Ne kužim / Can't understand

Лајкујем вам мајке

Само за хипстере



Ако ово неко користи, мож и да кликне

Свежи коментари

Вид' што лепо

Srbovanje
Preko ramena

Ове ја читам...

...ал' не мора да значи да вазда ценим њихове написане глупости.